Intervju Čaglara Ertugrula za All magazin, mart 2018

U ovom intervjuu Čaglar je pričao o svom poslu, seriji koju trenutno snima i njegovom pogledu na to kako se treba ponašati u vezi.

Kako protiče snimanje serije “Gospođa Fazilet i njene kćeri“?

-Radimo veoma naporno. Uveren sam da i ekipe drugih serija rade podjednako naporno kao i mi. Mi smo u odličnoj poziciji, hvala gledaocima što su zavoleli našu seriju. Mi postajemo bolji sa svakom novom epizodom.

Tvoj lik Jagiz ponekad izgleda kao snob, ali je u stvari čovek za primer. Šta si otkrio glumeći ovog lika?

-Trudim se da prikažem Jagiza što suzdržanijim. Postoje i trenutci kad mogu da improvizujem i kad imam neku slobodu. Veoma je uzbudljivo kada scenaristi otkrivaju nove strane jednog lika. Svaka nova epizoda je puna iznenađenja.


Vi snimate jednu tešku dramu. Tema mnogih serija je takođe drama. To je tema najinteresantnija gledaocima. Zašto je veza sa dramom tako jaka?

-Mnogo je serija koje se snimaju i emituju, ali zbog loše gledanosti vrlo brzo se završe. Uveren sam da sociolozi i istoričari umeju bolje da analiziraju tu vezu sa dramom, ali meni se čini da nas generalno privlače intrige i haos. Uvek želimo da gledamo na dešavanja puna emocija. Čak i incident na fudbalskom meču interesuje ljude nedeljama.

Filmovi “Dag” i “Dag 2”, ostali su upamćeni. Da li možemo reći da tebe ne privlači popularnost samog filma dok ga snimaš, već kvalitet?

-Naravno. Ako glumac ima pravo izbora, onda mora biti što objektivniji pri izboru filma u kojem će glumiti. “Dag” (“Planina”) je moj prvi projekat i doneo mi je sreću. Popularni filmovi vam mogu obezbediti novac, ali dugoročni projekti vam grade karijeru. Radile su ga legende. Uvek mi je bio san da radim takve projekte. Nadam se da ću i u budućnosti moći da biram takve projekte, koje će ljudi dugo pamtiti.

Osim televizije i filma, ljudi vole da te gledaju i na Jutjubu. Kakav je Čaglar na Jutjubu?


-Tamo ne glumim. Tamo sam slobodan. Ali u poslednje vreme zbog zauzetosti nad serijom ne koristim svoj Jutjub kanal. Ne razumeju svi moj humor, ali oni koji razumeju mnogo se smeju i to me čini srećnim. Ne shvatam ni sebe ni svoj život preozbiljno. Ne volim arogantne ljude.

Gledajući tvoj Instagram Stori, primećujem specifičan smisao za humor. Rekao bih da je apsurdan i ironičan. Teško je postići tako nešto, to se stiče sa godinama. Reci nam, šta tebe zasmejava. Koje filmove i serije voliš?

-Kao što sam rekao, ne shvatam život preozbiljno. Svi znamo šta se dešava na kraju. Trudimo se da proživimo što više možemo. Trudim se da izbegavam haotične stvari. Provodim vreme sa ljudima s kojim mogu da delim sreću. Volim da gledam “Tom i Džerija”, “Monti Parjton”, “Little Britain” i “Blackadder”. Od komičara volim Dejva Šapela, Edija Marfija, Ričarda Prajora, Džordža Karlina, Džim Kerija, Vil Farela i Rikija Džarvejsa. Volim i humor koji vređa ljude, ali budući da je takav humor dosta kritikovan, to zadržavam za sebe i svoje bliske drugove.

Da li si se nekad bavio pisanjem članaka?

-Ne, ali obraćam pažnju na to šta se dešava u okruženju. Možda jednom otvorim nalog na tviteru na kojem ću postavljati memove i slobodno govoriti šta mislim.

Dok si studirao mašinstvo, da li si znao da se nećeš time baviti u budućnosti?

Nisam o tome mislio dok sam studirao. Ali kada sam stažirao shvatio sam da to nije za mene. Rad u kancelariji me nije privlačio. Da sam našao posao koji bi mi davao slobodu u toj sferi, nastavio bih da se bavim inženjerstvom. Uvek sam voleo brodove, da nisam uplovio u glumačke vode, verovatno bih bio radnik na brodu.

Kako si počeo sa glumom?

-Uvek sam želeo da budem deo kinematografije. Nisam gledao filmove samo da mi prođe vreme. Analizirao sam ih gledajući. Kada sam razmišljao kako da postanem deo toga, učlanio sam se u dramsku sekciju na fakultetu. Hteo sam da počnem od osnova. Sviđa mi se sve u vezi glume. Zatim sam krenuo da glumim u reklamama. Učenju nikad kraja. Usavršavao sam svoju komediju u Los Anđelesu. U budućnosti želim da se bavim režiranjem i produkcijom.

Kako sebe doživljavaš na ekranu?

-U principu kao da gledam nekog drugog glumca. Iako znam šta će se dešavati u nastavku filma “Dag 2” u nekim delovima filma se uzbudim kao da prvi put gledam ili dok gledam svoj film “Ne pričaj mi bajke”, uvek se smejem na neke scene.

“Poverenje je najbitinije u vezi!”

Šta misliš, šta je najbitnije da bi veza dugo trajala?

-Poverenje. Samopouzdanje i uverenost u osobu koja je sa vama. Takođe ne treba zaboraviti ni na individualnost. Bez obzira što ste par, svako ima svoj lični život, snove, želje. Smatram da to ne bi trebalo zanemariti. Naravno uvek se treba naći na pola puta, ali treba i poštovati tuđi lični prostor.

Ponekad moramo nešto novo doprineti našem životu kako bismo nastavili da živimo. Kada si ti poslednji put nešto učinio za sebe ne čekavši sudbinu da sve reši?

-Postojali su trenutci kada sam se osećao besposlenim a nisam imao motivacije to da promenim. Postoji takva stvar koju nazivamo zona komfora. Uspeh se stiče jedino kad izađemo iz te zone komfora. Uvek sam želeo da posetim Ameriku. 2016-te godine sam odlučio da napravim taj korak i odem tamo, ne osvrćući se. Kada napravimo prvi korak, pređemo prvu prepreku, posle sve ide lakše. Verujem, da što smo stariji to smo odlučniji pa nam je lakše da preuzmemo inicijativu i napravimo taj korak. Moj idol je Dvejn Džonson, stalno radi, napreduje, divim mu se.

Da li imaš vremena svakog jutra da razmišljaš o tome kako ćeš se obući?

-Imam gotove kombinacije, ako pokušavam da eksperimentišem, sav se zbunim. Dosadno mi je o tome da razmišljam. Voleo bih da se oblačim ekscentrično, kao Konor Mekgregor, mada postoje trenuci kada bih želeo da izgledam elegantno i klasično.

Kako se ponašaš kada te nešto zanima?

-Trudim se da zadovoljim svoju znatiželju. Naći informacije je veoma lako. Za sekundu mogu da nađem šta me zanima na internetu. Međutim danas ima i dosta lažnih informacija, tako da uvek gledam proverene izvore. Postoje mnoge teme koje me zanimaju i koje hoću što više da proučim, dok za nešto što me ne zanima ne postoje argumenti koji bi me zainteresovali za tu temu

Kada bi imao potpunu kontrolu nad nekim filmom, da budeš režiser, direktor, scenarista…Koji bi bio žanr tog filma i o čemu bi se radilo?

-Postoji monolog agenta Smita u filmu “Matriks” koji govori kako su ljudi rak ovog sveta. Uradio bih projekat koji bi ljude podsećao na to. Ljudska arogantnost nas udaljava od ostalih živih bića. Previše sebe dižemo u nebesa iako postoje bića koje su naprednija od nas. Čovek nema mogućnost da leti kao ptica, pliva kao delfin, ne možemo da vidimo dobro kao kokoška, niti imamo dobar sluh kao psi. Ne ispuštamo kiseonik kao drveće. Sve što mi radimo čini štetu planeti na kojoj živimo. Kroz taj projekat bih hteo da pošaljem poruku da svet ne pripada nama.

Podelite ovaj članak sa vašim prijateljima!
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
Pin on Pinterest
Pinterest

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

×